Zašto je važno da otvorimo društveni dijalog

 

Školovala sam se na fakultetu sa kog je potekla inicijativa Nije filozofski ćutati, stoga ćutanje osećam kao teret, a potrebu da reagujem kada uočim probleme osećam kao profesionalnu odgovornost.

• Odgovornost u meni bude apeli koji dolaze od grupa vaspitača koji pozivaju na podršku u borbi za ostvarivanje prava na optimalne uslove rada.
• Odgovornost bude i apeli roditelja koji traže podršku u ostvarivanju prava na brigu, negu, vaspitanje i obrazovanje najpre svoje dece u sistemu predškolstva koje odlikuje kvalitetan rad i briga za bezbednost i dobrobit sve dece i odraslih kojima su okružena.

Smatram da pedagozi i drugi stručni saradnici, ali i svi ostali koji godinama vredno rade na programskoj reformi, imaju odgovornost da učestvuju u ovom društvenom dijalogu suštinski usmerenom ka traganju za odgovorom na pitanje (da pojednostavim):

 

Kakvi vrtići su nam potrebni da bi deca u njima bila ne samo bezbedna, već i da bi njihova dobrobit bila istinski podržana?

 

Odgovor na ovo pitanje mnogi od nas vide u doslednoj primeni Osnova programa predškolskog vaspitanja i obrazovanja Godine uzleta. Međutim, doslednu primenu ovog programa remeti nepoštovanje uslova rada koji su već propisani našim pravilnicima i zakonima. Verujem da je svim stručnjacima iz oblasti predškolstva, kao i svim zaposlenima u predškolskim ustanovama, pa i svim roditeljima dece koja pohađaju vrtiće u interesu da znaju kako je do toga došlo, ko je za to odgovoran i postoji li mogućnost otvaranja društvenog dijaloga usmerenog na pronalazak rešenja za probleme koji evidentno postoje u praksi, odnosno u sistemu predškolskog vaspitanja i obrazovanja.

 

Reči koje se u praksi često čuju, samo pitajte vaspitače i stručne saradnike, oni će vam reći…

U javnosti a čini se i u praksi upisa dece u predškolske ustanove mogu se čuti polemike o broju dece  u grupi a zanemaruju se dva podjednako bitna faktora koja utiču na kvalitet vaspitno-obrazovnog rada a to su prostorni uslovi i broj i struktura zaposlenih.

(normativi i uslovi definisani su Pravilnikom o bližim uslovima za osnivanje, početak rada i obavljanje delatnosti predškolske ustanove).

 

Za prostorne uslove važno je napomenuti da je pomenutim Pravilnikom precizirana kvadratura prostorija u kojima deca borave (u javnom diskursu poznate kao „radne sobe“) u odnosu na broj dece.

*Pravilnikom definisanih 2,5m² po detetu u prevodu znači da u grupu koja boravi u prostoriji za decu površine 50m² može biti upisano maksimalno 20 dece (računica je primenljiva na sve druge veličine prostorija).

 

… Svedoci smo da u praksi nije tako i stoga je krajnje vreme da se svi preispitamo…

 

• Kako se dete oseća kada boravi na malom prostoru u kom je malo mogućnosti kretanja, malo prilika učestvovanja, pa i malo mogućnosti učenja?
• Kako se oseća vaspitač koji je svakodnevno u situaciji da sa velikim brojem dece, na malom prostoru balansira između realizacije vaspitno – obrazovnog rada, koji podrazumeva i (pre)uređivanje prostora i konstantne brige za bezbednost dece u tom prostoru?
• Kako se oseća roditelj koji zna da njegovo dete provodi veliki deo dana zatvoreno u skučenom prostoru?
• Kako se oseća stručni saradnik koji u ovim uslovima ima zadatak da zajedno sa vaspitačima radi na razvijanju kvaliteta predškolskog vaspitanja i obrazovanja?

 

Broj i struktura zaposlenih takođe su precizno definisani Pravilnikom i to u pogledu zaposlenih na poslovima pripreme i serviranja hrane, održavanja higijene i pružanja tehničke podrške (mada postoje indicije da se u nekim ustanovama ne poštuju ni uslovi u pogledu zaposlenih stručnih saradnika i saradnika).

*Pravilnik kaže: po jedan zaposleni na poslovima pripreme hrane i na poslovima serviranja hrane na 24 vaspitne grupe, po jedan zaposleni na poslovima održavanja higijene na 2 vaspitne grupe celodnevnog boravka, ili 5 grupe poludnevnog boravka, po jedan zaposleni na svakih 25 grupa na tehničkim poslovima.

… Zbog čega je ovo važno?

• Detetu je važno da je u situacijama obavljanja rutina (obedovanje, spavanje) okruženo poznatim odraslima (servirkama, spremačicama), koji imaju izgrađen odnos uvažavanja i kolegijalnosti sa vaspitačima koji već jesu osobe od poverenja?
• Vaspitačima je važno da može da se osloni na pouzdanu i poznatu osobu da mu pomogne u situacijama obavljanja rutina i rituala (obedovanje, spavanje) i u situacijama kada se nameću tehnički poslovi u vrtiću (poput popravki).
• Roditeljima je važno da znaju da osoblje koje priprema obroke za njihovu decu u skladu sa Pravilnikom o bližim uslovima i načinu ostvarivanja ishrane dece u predškolskoj ustanovi ima adekvatne uslove u pogledu ljudstva i u pogledu materijalnih uslova i da zahvaljujući tome, deca dobijaju izbalansirane obroke prilagođene njihovim jedinstvenim potrebama. Verujem da je roditeljima takođe važno da odrasle osobe (mislim ovde na sve zaposlene) koje provode veliki deo dana sa decom nisu dodatno opterećene i da mogu na najadekvatniji način da se posvete deci.
• Stručnom saradniku je važno da radi sa celovitim kolektivom koji razume važnost predškolskog vaspitanja i obrazovanja i koncepciju po kojoj se ono ostvaruje, tako da svi mogu kvalitetno da rade svoj posao, a ne da neposredni rad sa decom ispašta zbog nedostatka.

Da se vratim na pitanje s početka ovog teksta:

 

Ako ukrstimo perspektivu roditelja, vaspitača i stručnih saradnika verujem da bismo se složili da su nam potrebni vrtići u kojima su deca ne samo bezbedna, već i istinski podržana da uče i razvijaju se i u kojima odrasli imaju normalne, zakonom obećane uslove rada, koji im omogućavaju da, bez dodatnih nepotrebnih opterećenja, izazvanih neodgovornim upravljanjem, mogu da se posvete svoj deci i pruže im najbolju moguću brigu, negu, vaspitanje i obrazovanje.

U društvu koje je demokratsko i inkluzivno bezbednost se ne postiže policijom i ogradama. Bezbednost se gradi građenjem zajednice u kojoj su poštovana prava svih aktera, te i svi akteri preuzimaju vlastite odgovornosti. Ako želimo da budemo takvo društvo, onda svaki segment – pa i predškolska ustanova – mora biti takva zajednica.

dr Marija Malović