Građani naselja Krnjača, Aleksandar Jovanović Ćuta iz udruženja “Očuvajmo reke Stare planine”, arhitekta Dragoljub Bakić i članovi Združenih inicijativa i pokreta (ZIP) i više Eko udruženja došli su na deponiju građevinskog otpada u prirodnom staništu Reva i blokirali istovar šuta, saopštilo je udruženje Bela čaplja. Iz Sekretarijata za zaštitu životne sredine kažu da su u toku radovi na izgradnji postrojenja za tretman – skladištenje i ponovno iskorišćenje neopasnog građevinskog otpada.
U saopštenju se navodi da se zatrpavanjem stabala otpadom, preko puta Ade Huje, na samo pet kilometara od centra Beograda, masakrira 80 hektara šume Reva.
U tom prirodnom staništu stotine kamiona danonoćno istovaraju otpad, a plan je da se tu istovari 100.000 tona drobljenog šuta i mešanog građevinskog otpada, stoji u saopštenju.
Građani koji su došli u Revu podigli su šatore i saopštili da se odatle neće pomeriti i neće dizvoliti ubijanje drveća, ptica i biljaka, a pozvali su Beograđane da im se pridruže.
Oni zahtevaju hitnu obustavu radova dok se ne završi korekcija studije o uticaju na životnu sredinu, od gradonačelnika Beograda traže da dođe na Revu i izjasni se zašto se dozvoljava uništavanje zelene oaze, a od ministarke za zaštitu životne sredine da hitnom reakcijom obustavi radove i ekocid.
Sekretarijat: U toku radovi za postrojenje za tretman neopasnog otpada
Sekretarijat za zaštitu životne sredine Beograda saopštio je da su na levoj obali Dunava, u Revi, u toku radovi na izgradnji postrojenja za tretman, odnosno skladištenje i ponovno iskorišćenje neopasnog građevinskog otpada. Navodi se da se postrojenje gradi u skladu sa Rešenjem o privremenoj građevinskoj dozvoli koje je izdao Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove Gradske uprave Grada Beograda 12. januara ove godine.
Objašnjava se da je to postrojenje u funkciji pripreme agregata za nasipanje buduće „Slobodne zone Beograda”, područje Reva, koja je Planom detaljne regulacije privredne zone između saobraćajnice SMT, Pančevačkog puta i Dunava namenjena privrednim delatnostima.
Planom detaljne regulacije predviđeno je prethodno nasipanje terena u cilju njegovog podizanja do kote visokih voda, uz preporuku da se sa nasipanjem terena u cilju izgradnje započne mnogo pre nego što se teren privede nameni, kako bi se ostvarilo konsolidaciono sleganje tla i nasipa, navodi se u saopštenju.
Ukazuje se da je postrojenje privremenog tipa i omogućava da se zemlja iz iskopa i građevinski otpad odlažu na tu lokaciju, prerađuju i koriste za nasipanje terena, vodeći računa o životnoj sredini.
Dodaje se da je u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine u toku postupak ocene studije o proceni uticaja tog postrojenja na životnu sredinu koja je u funkciji izdavanja dozvole za tretman, odnosno skladištenja i ponovnog iskorišćenja neopasnog otpada.
zašto je otpad iz Reve završio kod Skupštine grada
Od Beograda ka Krnjači, uz Pančevački put i Dunav, na prvi pogled netaknuta priroda. Sve do ove „fleke“, kako je zovu meštani okolnih naselja. Nekada je i to bila bara Reva i pored ostalog, stanište vidri.
„Sada je to stanište zatrpano sa osam metara građevinskog mešanog otpada nepoznatog porekla“, kaže Petar Matunović, stanovnik naselja Braće Marić.
N1: Zanimljiva je situacija, ovo se zatrpava, a šume se okolo ne diraju, zbog čega?
„Šume okolo se ne seku, već se živa drveća zasipaju šutom, jer je zabranjeno seći i iznositi ovu šumu bez dozvole, ali ako je zatrpavate ne kršite nijedan poznati zakon, jer niko nije mogao da predvidi takav zločin da neko dođe i da živo drveće zasipa“, objašnjava Matunović.
Zatrpavanje Reve počelo je 2019. godine, priseća se Matunović i podseća da su odmah tada podigli glas protiv ove deponije. Sada misle da moraju biti još glasniji i istrajniji, zbog čega je put Reve krenuo i ovaj borac za za zdraviju životu sredinu:
„Ja volim ove skrivene dragulje gradske administracije, ovim čudom rukovodi Gradska čistoća, mi sve ovo plaćamo i ovo je još jedan od primera uništavanja životne sredine gradske. Ovo je sve iz tog Beograda na vodi, Prokopa, ne znam odakle, to se donosi tu i samo se izbacuje taj otpad“, kaže Dušan Čavić jedan od autora serijala „Marka žvaka“.
A bilo je, u međuvremenu i novih pokušaja, pričaju ekološki aktivisti.
„Bilo je negde pet ili šest kamiona koji su pokušali. Naravno kada su videli da su građani tu, okrenuli su se i otišli. U međuvremenu niko od zvaničnika nas nije udostojio da se pojavi i da nam objasni šta se ovde zapravo radi“, ističe Danijela Nestorović iz UG Kotež.
Zato su aktivisti gradskim vlastima došli pred vrata. I doneli otpad, isti onaj koji kamioni Gradske čistoće ostavljaju u Revi. Gradski Sekretarijat za zaštitu životne sredine oglasio se saopštenjem u kojem u kojem uverava da otpad koji se ovde odlaže nije opasan. Ali, šta je sa pticama iz obližnje šume po čiji opstanak je buka kamiona i te kako opasna.
„Oni će otići tamo gde im je bolje i lepše i izgubićemo jednu ovako lepu vrstu“, kaže Miloš Milenković iz Udruženja Bela čaplja.
Dok orao širi krila, pitamo ga da li to znači da oseća opasnost…
„Da, da. Pa oseća da se nešto dešava“.
„Zavod za zaštitu životne sredine je dao neko nelogično objašnjenje da su dali instrukcije i precizna uputstva radnicima Gradske čistoće šta treba da rade u slučaju da naiđu na, recimo gnezdo orla belorepana, meni je to potpuno i zaista sumanuto i apsurdno. Sigurno je da neće voditi računa o takvim stvarima“, naglašava Danijela Nestorović.
Ni o pticama ni o ljudima, zaključuje Petar Matunović. Brine ga što će, ako se ovaj ekocid ne zaustavi, njegovo naselje biti još više izloženo poplavama. Gradska uprava im kaže nije pravila parkove, a sada im i ovo parče prirode uništava.
„I time nam poručuje da smo mi građani koji zaslužuju da žive na granicama deponije“, zaključuje Petar Matunović.
izvor N1 Srbija i televizija Srpse dijaspore
